Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Светски дан права потрошача: Верујмо паметним производима

Употреба паметних производа умногоме је олакшала живот савременог човека. Данас се на тржишту могу пронаћи уређаји са различитим спецификацијама и функцијама, који, осим што људима омогућавају брже и ефикасније извршавање пословних обавеза, помажу и у обављању свакодневних активности. Како се Србија налази у процесу приступања Европској унији, све више се осећају тенденције ка модерном начину живота који укључује и широку примену паметних уређаја, те се редовно извештава о технолошким иновацијама и бројним истраживањима везаним за исте. Међутим, коришћење паметних уређаја са собом носи и различите ризике, првенствено нарушавање приватности потрошача и транспарентност њихових личних података. Поводом Светског дана права потрошача Consumers International, међународна организација потрошача, чија је Национална организација потрошача Србије (НОПС) чланица, информише о томе која све права конзумената ових уређаја могу бити нарушена и са којим се све опасностима они могу сусрести приликом коришчења паметних производа.

Паметни производи нуде потрошачима обећање ефикасности, удобности и персонализоване услуге. Они могу да се повежу како међусобно тако и на интернет путем различитих комуникацијских веза, као и да прикупљају и анализирају различите податке, те да их преносе на друге повезане паметне уређаје. Најпопуларнији паметни производи које употребљавају потрошачу су: паметни телефони и телевизори, конзоле, повезани аутомобили, преносиви здравствени мерачи.

Паметни телефон је свакако најпопуларнији и најраспрострањенији уређај, јер поред слања порука и упућивања позива, може да прати сваки корак корисника, локацију, чак и пулс. Такође, паметни телефони могу да функционишу и као централни чвор који повезује корисника са другим паметним уређајима попут штампача, звучника, кућних сигурносних система и здравствених мерача. Корисници често користе мобилне телефоне за плаћање, као и за слање и примање обавештења. Да наша земља не каска за остатком света, када се говори о броју мобилних телефона по глави становника, сведочи и саопштење Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) објављено претходне 2018. године. Према РАТЕЛ–овом извештају, у 2017. години, на 100 становника наше земље долази 122 корисника мобилне телефоније.

Поред паметних телефона, распрострањена је употреба и других повезаних уређаја. Паметни сигурносни системи у кућама који чине бежичне камере, браве и сензори покрета, приликом уочавања неуобичајене активности шаљу упозорења домаћину на његов паметни телефон.

Такође, паметни уређаји су се показали веома корисним за особе са инвалидитетом. Тако, на пример, паметни сатови намењени особама са оштећеним видом шаљу сигнале вибрацијом, уколико корисник прими електронску пошту, и исту преводе на Брајеву азбуку. Особе са оштећеним чулом слуха, путем паметних сијалица повезаних са мобилним телефоном или звоном, добијају упозорење када је неко на вратима или их позива на телефон.

Широк спектар услуга које паметни уређаји нуде, довео је до све већег броја њихових корисника. Истраживања показују да тренутно у употреби има 23,1 милијарде паметних уређаја на свету, а очекује се да ће тај број бити утростручен до 2025. године. Такође, предвиђа се да ће до исте године 72 одсто интернет корисника приступати интернету искључиво путем мобилног телефона.

Ипак, без свеобухватног разумевања могућности и ризика који са собом носи примена паметних производа, потрошачи широм света могу бити изложени различитим злоупотребама. Све већа употреба ових уређаја у људским животима захтева и разумевање питања везаних за приватност и сигурност и тражи развијање нових оквира за заштиту потрошача, чији је основни циљ промоција поверења и заштита корисничких података.

Проблеми и опасности са којима се корисници паметних производа најчешће сусрећу су: доступност паметних уређаја, сигурност, приватност и заштита података, као и транспаретност података.

Проблем доступности подразумева високу цену трошкова података. Иако је неколико влада увело мере, попут укидања царине на увоз, како би паметни телефони и остали уређаји били јефтинији за потрошаче, трошкови података и даље представљају препреку за приступ интернету.

Заштита и сигурност корисника може бити нарушена услед подложности сајбер нападима. Последњих година смо сведоци бројних сајбер напада које су починили хакери приступајући незаштићеним потрошачким уређајима. Поред ометања мреже и услуга, незаштићени паметни уређаји такође директно угрожавају сигурност потрошача. Истраживања су показала да је могуће хаковати уређаје и преузети контролу над њима и на даљину, нпр. контролори безбедности су успели да приступе умреженом возилу и контролишу волан, кочиони систем и врата.

Да су корисници забринути због потенцијалног нарушавања своје приватности и заштите својих података, сведочи и податак Глобалне студије о потрошачима за 2018. годину. Ова студија је открила да је 52 одсто више интернет корисника забринуто за своју онлајн приватност у односу на годину раније. Такође, појавио се значајан ризик од нарушавања приватности података код уређаја који су дизајнирани да комуницирају међусобно и преносе податке на трећег учесника. Објекти унутар повезаног система могу да прикупљају податке и информације које су саме по себи нешкодљиве, међутим када се сабирају и анализирају са другим информацијама могу открити тачне податке о кориснику, чиме би му се ушло у траг и омогућило профилисање.

Потрошачи могу разумети функционалност уређаја, али начин на који се њихови подаци прикупљају и користе им је често нејасан, те корисници нису упознати у којој мери су њихове информације транспарентне. Студија 25 међународних регулатора приватности показала је да 59 одсто уређаја који користе личне податке корисника није успела адекватно да објасни својим корисницима како њихове личне информације сакупља, користи и обелодањује. Члан Consumers International-а, Deco Proteste спровео је истраживање о упућености потрошача у транспаретност њихових података приликом коришчења паметних телевизора. Открили су да информације о прикупљању и коришћењу личних података приликом куповине овог паметног производа нису доступне потрошачима, иако је прихватање провајдерове политике прикупљања података основ за коришчење истог.

Могућност да се различити паметни производи међусобно повежу је примарна ствар коју потрошачи очекују од ових производа. Уколико интероперабилност изостане, и уређај не може да се повеже са осталим паметним производима које потрошач користи, функционалност тог производа ће бити ограничена. Такође,  мера колико је производ користан је ограничена и уколико он условљава повезивање само са производима истог произвођача.

Уобичајени проблем са повезаним уређајима је недостатак безбедносних исправки. Ако ажурирања нису доступна, уређаји су подложнији вирусима или сајбер нападима. Ипак, нико не условљава произвођаче да обезбеде ажурирања нити постоји уговорна обавеза везана за временски период током којег произвођач мора да обезбеди ажурирање.

Примери рада чланова Consumers International указују на одређене недостатке паметних уређаја и опасности којима конзументи истих могу бити изложени.

Норвешки савет потрошача (NCC) и безбедносна фирма у Великој Британији тестирали су четири паметна сата за децу.  Тест је показао да уређаји имају озбиљне сигурносне недостатке, непоуздане сигурносне карактеристике и недостатак заштите потрошача. Два уређаја су имала мане које су омогућавале потенцијалном нападачу да преузме контролу над апликацијама и на тај начин приступу дечијој локацији у реалном времену и са звуком.

Consumers International је заједно са организацијама ANEC, ICRT и BEUC објавио сет принципа који наглашавају значај права потрошача, приватности и безбедности уређаја који користе интернет приликом рада. Принципи и препоруке су намењени програмерима, произвођачима уређаја, креаторима политика и регулаторима, а нагласак се ставља на главне ризике са којима се потрошачи сусрећу приликом коришчења паметних производа, као и на решавање потенцијалних ризика.

Холандски члан Consumers International–а, Consumentenbond одвео је компанију Самсунг пред суд јер није обезбеђивала адекватну дужину трајања безбедносног ажурирања података

Између 2016. и 2017. године, организација Which? је, заједно са другим потрошачким организацијама и истраживачима безбедности, спровела истраге о сигурности повезаних играчака. Њихова истраживања су показала да неколико популарних дечијих паметних играчака има озбиљне сигурносне мане. Играчке опремљене звучницима и микрофонима су били од посебне важности за испитивање, без блутут аутентификације на играчки, хакери су могли да се повежу са њом, пошаљу гласовне поруке детету и добијају одговоре назад.

У Европској унији и САД развијају се регулаторни правни оквири, нарочито у вези са безбедношћу и сигурношћу паметних производа. У азијско-пацифичком региону примећена је јака подршка владе као и повећане инвестиције у повезане технологије. Са друге стране, у Латинској Америци, Африци и на Блиском Истоку тржиште паметних производа је још сувише инфантилно (са изузетком Турске, Уједињених Арапских Емирата и Бразила), те су и одговори влада повезани са потрошачким производима ограничени.

Принцип приватности по дизајну је сада обавеза регулативе Европске уније о заштити општих података (GDPR), што представља сигурност да је приватност и заштита података инкорпорирана у производ од његовог настанка.

Извор: Consumers International