Какво млеко пијемо!? Млеко у кесама опасно по здравље људи!

С обзиром да Национална Организација потрошача Србије - НОПС поред унапређења области заштите потрошача путем едукације и пружања правне помоћи, има за циљ и обавезу да врши контролу квалитета и исправности производа на тржишту Републике Србије, овај пут смо се осврнули на квалитет и безбедност основне животне намирнице, посебно заступљене у исхрани деце – МЛЕКА.
Како смо у прилици све чешће да чујемо о бројним неисправним производима намењених пре свега за исхрану најмлађих, извршили смо потребне анализе млека свих регистрованих произвођача на територији Републике Србије. Резултати су показали да велики произвођачи поред унапређене технологије у производњи, воде рачуна и о хигијени, односно безбедности производа, док је код млека мањих произвођача установљено присуство одређених бактерија, опасних по здравље.

Ступањем на снагу „Правилника о општим и посебним условима хигијене хране у било којој фази производње, прераде и промета" (Сл. гласник РС 72/2010) уведен је нови систем контроле хране усклађен са прописима Европске уније. Показатељи хигијене процеса (Ентеробактерије и Е. coli) се испитују у млеку и производима од млека само док су под наџором произвођача, односно узорковање се врши само у млекари. То значи да је систем контроле у млекари такав (HACCP и предусловни програми) да осигурава добру хигијену процеса. Млекаре добру хигијену процеса доказују лабораторијским испитивањима и низом контролних мера које стално прате, а морају да покажу на увид надлежном ветеринарском инспектору. Сви регистровани објекти за производњу и промет хране у Србији имају уведен HACCP систем, међутим, колико овај систем постоји само на папиру а колико заиста живи у производњи показују резултати испитивања присуства Ентеробактерија и Е.coli у пастеризованом млеку у промету. На тај начин, мањи произвођачи млека у кесама, не само да обмањују потрошаче зарад већег профита, купујући бактериолошки неисправно сирово млеко које ниједна озбиљна компанија не би откупила, они доводе у питање здравље свих конзумената, посебно деце у чијој је исхрани млеко најзаступљеније.

Анализом 22 узорка пастеризованог млека различитих произвођача, коју је спровео Научни институт за ветеринарство у Новом Саду, дошли смо до сазнања да следеће млекаре имају повишен или изразито повишен ниво присуства бактерија у сировом млеку, у односу на дозвољени ниво, иако је млеко у кеси вец обрађен производ. То показује да је ситуација много гора и морају се хитно предузети заштитне мере и контрола квалитета млека малих млекара које производе млеко у кесама.

Веће присуство Ентеробактерија и Е.coli од граничне вредности установљено је у производима следећих млекара:

1. Дана 1.6%мм (Врбас) - Ентеробактерија 30000
2. Дана 2.8%мм (Врбас) - Ентеробактерија 30000
3. Житко 3.2%мм (Рашка) - Ентеробактерија 150
4. Браво 2.8%мм (Сурчин) - Ентеробактерија 7500
5. Стадо моје 2.8%мм (Мошорин) - Ентеробактерија 30000
6. Белкино 2.8%мм (Ечка) - Ентеробактерија 1200
7. МК Петровић 3.2%мм (Лесковац) - Ентеробактерија 1000 и Е.coli 100
8. Млекара Панчево 2.8%мм (Панчево) - Ентеробактерија 1000

Преостали резултати добијених анализа ће бити накнадно објављени.

Поставља се питање, ако је Правилником прописано да произвођач одговара за хигијенску исправност производа само у процесу производње и паковања, да ли је могуће да се бактерије појаве у херметички затвореним производима на рафовима или у фрижидерима? Ко се позива на одговорност у таквим случајевима и да ли се на такав начин неоправдано искључује одговорност произвођача?

Одговор који смо добили од надлежних инспекцијских органа је да се бактерије у самом производу током транспорта и складиштења могу појавити искључиво уколико је амбалажа оштећена, а такав производ се не би смео наћи у продаји. У супротном, уколико је производ неоштећен, а садржи бактерије, пропуст је дошао приликом производње и/или паковања истог.

Како тврде у ресорном Министарству, Правилници су усклађени са европским стандардима. Међутим, након добијених резултата спроведених анализа, доводи се у питање да ли и на који начин надлежни органи врше контролу примене тих прописа од стране произвођача млека и млечних прерађевина?

Као удружење, апелујемо на потрошаче да не купују млеко у кесама поменутих малих млекара јер је оно опасно по здравље!

Апелујемо и на трговинске ланце да не продају ова млека бар из моралних разлога како би спречили даље тровање деце и људи у Србији.

Апелујемо и на државу и релевантне испекције да пооштре контроле и да се позабаве млеком јер је управо то најзаступљенија намирница у исхрани деце!