Важан аспект правног оквира је да се појединачни уговори за комуналне услуге, писани или правно претпостављени, закључују прихватањем услуге (почетком коришћења), новим прикључком или извештајем о промени корисника.
Без обзира на начин закључења уговора, нема простора за преговоре о његовим одредбама. Због тога, уговори ЈКП са потрошачима су адхезиони (уговори по приступу), где се под чином прихватања самог уговора сматра успостављање везе или почетак коришћења услуга, под условима за које се подразумева да су опште познати. Постоји јасна потреба за усклађивањем дела секторских закона, а нарочито одлука локалне самоуправе ка стварању законских услова за остваривање права потрошача у контексту комуналних услуга.
У Закону о комуналним услугама постоји имплицитна формулација која обезбеђује уговорно-правну природу односа између ЈКП и крајњег корисника (потрошача) у вези са тим услугама. Локална самоуправа и ЈКП контролишу начин и услове пружања комуналних услуга, организацију и функционисање, средства за рад и изградњу инфраструктуре, дефинишу тарифе. Цео процес је у складу са законским оквиром којим се уређује систем локалне самоуправе и комуналних услуга, секторским прописима, статутима општина и другим општим актима локалне самоуправе.
Правна природа регулације прописа о заштити потрошача врло је комплексна: релевантни локални прописи су јавно право, односно прописи органа локалне самоуправе, али су такве одредбе суштина уговора који је закључен са потрошачем. Имајући то у виду оне су свакако предмет надзора према Закону о заштити потрошача, посебно у делу неправичних уговорних одредби.
Из наведеног сматрамо да недостатак Уговора по основу Закона о енергетици није кључан за испоруку топлотне енергије.
