субота септембар 22 , 2018

Уз текући рачун обавезна и „дина”

Банке коју послују на тржишту Србије биће у обавези да од августа грађанима који код њих имају текуће рачуне издају домаћу „дина” картицу

 

Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић изјавио је за ТВ Прва да ће ову картицу клијенти убудуће добијати бесплатно, приликом отварања рачуна, а да ће посебан захтев подносити уколико желе неку другу картицу попут „визе” или „мастера”. Ова картица ће, по најавама, моћи да се користи у Србији али и у иностранству, уколико банке издају „дину” која је за то предвиђена. Када је реч о куповини преко интернета, са њом ће бити могућа куповина само од домаћих „онлајн” трговаца, што је једна од замерки грађана на новине која је најавила Народна банка Србије.
Будући да је реч о дебитној картици њено одржавање је бесплатно.

НБС истиче да ове промене проистичу  из недавно усвојеног Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица.
Кажу да „дина” на тржишту постоји већ 15 година и издају је скоро све банке које послују у Србији, у мањој или већој мери.

Око два милиона корисника текућих рачуна већ има ову дебитну картицу у свом новчанику.

– Ако се зна да се тренутно око 57 одсто свих безготовинских плаћања обави платним картицама и да се 87 одсто тих трансакција обрађује у иностраним платним системима, над којима немамо надзор, јасно је да постоји системски ризик на који је Централна банка морала да реагује– кажу у НБС за „Политику”.
Истичу да су инострани картични системи под надзором у свим савременим земљама света. Упркос томе што је још 2014. године успостављен правни оквир којим се уређује пословање платних система – инострани картични системи нису показали интересовање да се ускладе са њиме. Зато се, наводе, новим решењем грађанима Србије гарантује располагање средствима са њиховог текућег рачуна и то на начин који не може бити нарушен једностраним одлукама било ког система који послује ван Србије.

– Банке могу да наставе да издају картице других картичних брендова, у броју за који се договоре, али је потребно да кориснику издају макар једну картицу над којом домаће институције  имају надзор а то је једино „дина”. У свакодневним трансакцијама грађани су слободни да користе коју год картицу желе – истичу у НБС.

Законом је прописано да уколико банка издаје кориснику текућег рачуна платну картицу, основна платна картица мора бити бесплатна и обрада трансакција основном платном картицом се мора обављати у земљи.

У НБС тврде да ће од „нових” картица највише профитирати грађани и мали трговци, предузетници и занатлије с обзиром на то је међубанкарска накнада  (коју плаћају трговци) смањена шест пута.

Генерална директорка Сектора за платни систем Народне банке Србије Драгана Станић објаснила је, гостујући на ТВ Прва, да је за њено коришћење предвиђена провизија од 2,18 динара, који одлазе у српски буџет, док су за „визу” и „мастер” картицу накнаде 12 и 8,2 динара.

Ово би могло да значи да ће више трговаца сада прихватати картице као начин плаћања, што су до сада често избегавали због високих провизија.

НБС  прва у региону која је увела свој картичарски систем, и прва од земаља које нису у ЕУ.


Плаћање пореза без провизије

Националном „дина” картицом корисници могу да подижу новац на свим банкоматима у земљи и плаћају на свим продајним местима на којима је омогућено плаћање картицама. Уколико банке корисницима издају „дину” која се прихвата и у иностранству, могу  користити за плаћање и подизање новца на целокупној глобалној мрежи на којој се прихватају „дискавер” и „дајнерс” картице. Само овом картицом грађани у Управи за трезор могу без провизије да плате порезе и друге обавезе према држави.

 

Извор Политика

Consumers International

ImageНезависна глобална кампања гласа за потрошаче.

Са преко 220 организација чланица у 115 земаља.

Медији о нама

ImageMишљења, коментари...

Како нас медији коментаришу. Шта мисле о нашој организацији, шта нам предлажу, шта нам замерају

Издаваштво

ImageИздавачи и потрошачи

Овде можете преузети комплетне публикације о витаминима, сладоледима, адитивима...