Око 20 одсто кафе на тржиште стиже нелегално, а велики проблем је и што мањи произвођачи, да би оборили цену, у кафу додају различите сурогате и варају потрошаче.
Да ли је тржиште преплављено шверцованом кафом, која је у магацинима стајала 30 година, и као таква пуна буђи може да изазове различите болести, питање је о коме се ових дана полемише у појединим таблоидима.
Интересантно је да је ова прича, која је узбунила јавност, заснована на изјави пензионисаног доктора Петра Боровића из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од чијих речи се ова установа оградила. Како су рекли за „Политику”, др Боровић је у пензији од септембра 2011. године, а овај институт се никада није бавио анализом квалитета кафе. Ни у другим надлежним институцијама нисмо добили информације да ли овакве кафе има на тржишту и ако је има, где се продаје.
У Министарству трговине немају оваква сазнања, док су нам у пољопривредној инспекцији рекли да се кафа из легалних токова контролише редовно.
Чињеница је да је тржиште кафе неуређено. Истраживања показују да је око 20 одсто у сивој зони, да су губици произвођача и државе због тога огромни. Због нелегалне трговине буџет је, према неким проценама, годишње оштећен и до милион и по евра. На ово стално указују и велики произвођачи кафе који су, управо због сиве зоне и нелојалне конкуренције, тражили увођење акцизних маркица на свако паковање (јер овај намет плаћају), како би потрошачи били сигурни да производ који купују стиже из легалних токова. Баш јуче скупштина је усвојила Закон о акцизама, а судећи по новим правилима, биће више реда и у овом делу тржишта. Свако паковање кафе имаће од наредне године видљиву акцизну маркицу, која гарантује да је реч о безбедном, контролисаном производу.
– Изменама закона акцизе се неће плаћати само на увоз, него и у преради. Дакле шири се број оних који ће плаћати ове накнаде у будућности. Зато нас не брине много бука која се ових дана подигла у јавности, јер сам сигуран да институције раде свој посао и да пољопривредна инспекција контролише квалитет овог, али и свих других производа – каже за „Политику” Бранислав Недимовић, министар пољопривреде. Само на акцизама на кафу држава је 2015. зарадила око 2,5 милијарди динара (око 20 милиона евра).
У Србији постоји око 200 различитих брендова кафе. Највећи проблем је шверц. Последње независно истраживање које је радио Центар потрошача Србије (ЦЕПС), почетком ове године, показало је да су у чак 65 одсто од 40 узетих узорака кафе пронађени сурогати, а у највећем броју случајева то није било наведено на декларацији.
Према овом испитивању кафа се најчешће меша са сојом, јечмом, кукурузом, жиром или индустријским грашком, што је пракса малих произвођача, махом локалних пржионица кафе, навели су истраживачи.
Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције, изјавио је тада да 80 одсто тржишта кафе у Србији држи неколико великих произвођача и да код њих није било проблема.
Кафа се у Србију највише увози из Бразила, а највеће количине шверцоване сирове кафе улазе преко Црне Горе и Косова. Према проценама, два највећа произвођача покривају око 85 одсто тржишта („Штраус” и „Атлантик група” са својим најпознатијим брендовима „дон” кафа и „гранд” кафа). Остатак тржишта распоређен је на још свега неколико озбиљнијих произвођача и више од 200 малих пржионица.
Сирова кафа која се шверцује не пролази контроле. Упркос томе, овакви производи се потпуно равноправно пласирају на тржиште, али по значајно нижим ценама. Таква кафа нема сигурно и безбедно порекло и нижег је квалитета.
– Процењује се да у Србију годишње уђе између 4.000 и 5.000 тона сирове кафе, ван царинског наџора, где су на губитку и легални увозници и држава. Када се упореде подаци са легалног тржишта, које годишње обухвата око 23.500 тона и количине из сиве зоне, јасно је да не опада потражња, већ да су се променили канали снабдевања – рекли су нам недавно у „Атлантик групи”.
Према извештају Сектора тржишне инспекције у 2016. години, у контролама промета кафе одузели су од нерегистрованих трговаца 77,4 килограма кафе у паковањима од 100 и 200 грама, и то због непоседовања исправа о набавци. Код регистрованих продаваца ван промета је стављено 188 килограма кафе.
– На пијацама има фалсификоване кафе, а инспектори су 43,2 килограма запленили. Нелегална кафа може да се затекне у промету на пијацама на пијачним тезгама, и то код нерегистрованих, али и код регистрованих продаваца. Према нашим сазнањима, нелегална кафа на тржиште Србије долази из Републике Српске, Македоније, Црне Горе и са Косова и Метохије – кажу у Тржишној инспекцији.
Извор: Политика
