Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Појефтинили брашно и гориво, цена хлеба стабилна ("Политика", 02.09.2008.)

Појефтинило брашно и гориво, цена хлеба стабилна

Брашно, трговачка маржа и ПДВ имају највеће учешће у садашњој малопродајној цени од 38,5 динара

Национална организација потрошача Србије упутила је ових дана позив Унији пекара Србије да њени чланови снизе цену хлеба. Према оцени те организације, разлога за појефтињење итекако има, јер је у односу на март ове године пшеница јевтинија 40, брашно 20, а нафтни деривати 10 одсто.

„ Разлог за последње поскупљење хлеба било је драстично повећање цене пшенице и брашна, а сада произлази како је основна сировина заправо само мањи део онога од чега се прави хлеб", кажу уНационалној организацији потрошача Србије.

Пекари, међутим, на овакве прозивке, изречене по ко зна који пут овог лета, узвраћају да нема простора да основна животна намирницапојевтини са садашњих 38,5 динара, колико кошта у већим местима и 35 динара, за колико се може пазарити у мањим.

Председник удружења приватних пекара Зоран Пралица каже да нема могућности да хлеб појевтини.

- Брашно још није појевтинилосразмерно паду цене пшенице, а нижа цена горива није довољан разлог. Па оно десет пута поскупи, а једном појевтини. Ту су и многи други трошкови који су се повећали, а који се не виде. На пример плате. Оне нису велике у пекарству - објашњава Пралица.

Директор највеће београдске пекаре, сада удружених БПИ и „Класа", Момир Лазић каже да тренутно хлеб не може да се умеси по нижој цени, али да ће то можда бити могуће на јесен када се више буде измељавала нова, јевтинија пшеница.

- Трошкови производње нису толико смањени да бисмо могли да снизимо цену хлеба. Млинари и пекари још плаћају данак скупој пшеници од прошле године. С пролећа ове године није се знало какав ће бити род пшенице и да ли ће је уопште бити довољно због слабе сетве, тако да су је многи млинови куповали на зелено по 16,17 динара по килограму. И још су морали да узму кредит за то авансно плаћање. Значи, те млинове пшеница не кошта 14 динара - каже Лазић.

Директор највеће београдске пекаре каже да њихове анализе показују да су од марта ове године енергенти поскупели 17 одсто.

- То што је сада гориво, и то само једном, појевтинило није никакав аргумент. Гориво је честомењало цену, а ми нисмо реаговали. Поскупела је струја, а најављена је корекција цене гаса. Шта је требало, да сваки пут повећамо цену за 20 пара. Ти трошкови су се у међувремену нагомилали, а само смо их ми сносили. Сматрам да би сада било неозбиљно да снизимо цену за 20 пара. Тржиште ће се формирати за месец дана, када се више буде измељавала нова пшеница. Потпуно се занемарује да је наша произвођачка цена само 28 динара, а остатак у малопродајној цени је ПДВ од осам одсто и рабат трговаца од чак 20 одсто. На наш терет пада и повраћај непродате робе, на који плаћамо пет до шест одсто - напомиње Лазић. Овај директор каже да постоји и пуно невидљивих трошкова, па тако пекаре сада у летњим месецима имају сезонски пад продаје, а исте трошкове производње. Трошкови транспорта су исти, било да иде пун или полупразан камион робе. Ту су и већи трошкови за плате, лабораторије, увођење обавезног Хасапа, а све се то не види.

И директор новосадске „Житозаједнице", удружења индустријског млинарства и пекарства, Сима Матић каже да нема озбиљних аргумената да хлеб појевтини.

- Велики индустријски пекари још увек добијају недовољно јевтиније брашно, а разлог за то је што се и даље испостављају рачуни за то што су млинови плаћали најскупљу пшеницу у Европи - каже Матић.

У „Житовојводини" кажу да структура малопродајне цене хлеба шест великих индустријских пекара, коју су урадили почетком јула, показује да брашно и трговачка маржа имају највеће учешће у малопродајној цени. Трошак брашна, за 370 грама колико иде у векну од пола килограма, био је 11 динара или 28,4 одсто. Трговци по векни узимају 7,86 динара, што је 28,4 одсто малопродајне цене. Због ПДВ-а од осам одсто, хлеб је скупљи 2,67 динара или готово седам динара по векни.

На трошкове енергије - струје, гаса, дизела је највећа повика, а они у векни хлеба учествују са 2,6 динара, што је 6,7 одсто малопродајне цене. Трошкови бруто зарада су четири динара или 10 одсто, општи заједнички трошкови су 2,5 динара по векни или 6,5 одсто, а амортизација 1,26 динара или 3,28 одсто малопродајне цене.

Трошкови превоза су 2,66 динара по векни или 6,9 одсто, а издаци повраћаја непродате робе су 1,16 динара или три одсто.

Када се све сабере и одузме, по рачуници пекара цена хлеба остаје до даљег иста. Ако је за потрошаче утешно, бар неће поскупљивати.

 

„Политика" (02.09.2008.)