Вожња електромобилом скупља него "дизелашем"
До пре неколико месеци један од мотива за куповину електричних аутомобила били су и три-четири пута нижи трошкови вожње.
До пре неколико месеци један од мотива за куповину електричних аутомобила били су и три-четири пута нижи трошкови вожње.
Ситуације у којима се потрошачи жале на вишу цену која им је исказана на каси, у односу на ону која је оглашена и истакнута на рафу у продавници, прилично су честе, потврдила је Национална организација потрошача Србије (НОПС). То се поготово односи на робу широке потрошње и на свакодневну куповину. Овакви пропусти продавце могу скупо да коштају, а за њихово контролисање одговорна је тржишна инспекција.
Прве седмице у години килограм свињског меса у продавницама у Србији коштао је од 420 динара у Врању до 620 динара у Суботици и Сремској Митровици, објавио је данас Републички завод за статистику.
Комисија за заштиту конкуренције казнила је пет компанија са 21 милион динара јер су утврђивањем цена закључиле рестриктивни споразум, који за циљ или резултат има значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције. Компаније Роминг Електроникс, XЛС, Гигатрон, Техномедиа и Емецета су таквим договором, међусобно утврдиле цене за даљу продају потрошачке електронике. Приликом покретања истраге у септембру 2020. године наведено је да су на пример, у Србији цене за поједине категорије производа, биле веће за 33 одсто до 39 одсто у односу на цене у Мађарској, где је порез на додату вредност 27 одсто, док је у Републици Србији тај порез 20 процената. У Националној асоцијацији потрошача наводе да су рестриктивни споразуми којима се намештају цене устаљена пракса у Србији и да би Комисија за заштиту конкуренције требало да преиспита тржиште нафтних деривата и горива.
Комисија за заштиту конкуренције утврдила је да су компаније Роминг Електроникс, XЛС, Гигатрон, Техномедиа и Емецета нарушиле конкуренцију, јер су међусобно утврдиле цене за даљу продају потрошачке електорнике чији је увозник предузеће управо Роминг Електроникс. Тих пет компанија дужно је да плати укупно 21 милион динара на име мере заштите конкуренције.