Куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и просечне, односно минималне потрошачке корпе, у мају је била мања у односу на април.
То је резултат, пре свега, смањења просечне месечне нето зараде, показује анализа Министарства трговине.
За покриће просечне потрошачке корпе у мају, било је потребно 1,49 просечних нето зарада, које су износиле 44.184 динара, за покриће минималне корпе било је довољно 0,78 просечне зараде.
У априлу је за просечну корпу било је потребно 1,43 просечних зарада, а за минималну је било довољно 0,75 просечне зараде.
Просечна нето зарада је у односу на април, номинално мања 3,6 одсто, а реално 3,7 одсто. Просечна потрошачка корпа у мају износила је 65.922 динара и већа је 0,24 одсто или 156,13 динара, у односу на април. У односу на мај 2013. године та корпа је већа 3,25 одсто.
Минимална корпа је износила 34.331 динар и већа је 0,44 одсто или 150 динара. У односу на мај 2013. године, већа је 0,47 одсто.
У мају је у односу на претходни месец, највећи раст цена забележен у групама одећа и обућа – 0,3 одсто, храна и безалкохолна пића, стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива и ресторани и хотели-по 0,2 одсто и у групи намештај, покућство, и текуће одржавање стана 0,1 одсто.
Пад цена забележен је и у групама транспорт, рекреација и култура и образовање, по 0,3 одсто и у групи комуникације 0,1 одсто.
Куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Панчево, Нови Сад, Ужице и Крагујевац. У свим градовима који се статистички прате, просечна месечна нето зарада је покрила минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће просечне.
Извор: Б92
