Куповна моћ грађана Србије константно опада без било каквих назнака да ће се стање ускоро поправити, показују подаци Националне организације потрошача Србије, док се трговци не жале и још виде своју рачуницу.
На пад куповне моћи утичу незапосленост, низак животни стандард, високе цене роба и услуга, одсуство најосновнијих економских постулата, сматрају у тој организацији.
Према мишљењу правног саветника Удружења за заштиту потрошача Војводине и Националне организације потрошача Србије, Младена Алфировића, закон понуде и тражње, који диктира цене, не функционише због хроничног недостатка конкуренције и затвореног и монополизованог тржишта.
Правни оквир више није препрека за долазак великих трговинских ланаца и јачање конкуренције која обара цене, али је проблем ниске куповне моћи и даље присутан.
"Ниједан озбиљнији трговински ланац неће доћи у земљу у којој је просечна зарада нешто већа од 300 евра", указао је он.
Да би се стање поправило, неопходно је радити на унапређењу правног оквира, који би требало да створи услове за смањење незапослености, повећање зарада, подизање стандарда и јачање куповне моћи, сматра Алфировић.
"Корак по корак, закон по закон, системски треба решавати нагомилане проблеме. То не може преко ноћи, али велики проблем представља константно одлагање реформских закона, које траје годинама уназад. Сви смо свесни да овако више не може, али реформе се и даље одлажу", рекао је он.
Према подацима компаније Делез Србија (Делхаизе Сербиа), у њиховим трговинским објектима и даље је стабилан број посетилаца и износ просечних рачуна.
Грађани у Маџи супермаркетима у проценту од око 76 одсто рачуне плаћају готовином, 22 одсто потрошаца плаћа картицама, а свега два одсто чековима.
У хипермаркету Темпо, где је знатно виша потрошацка корпа, тај однос је другачији, па тако тек нешто више од половине потрошача рачун плаћа готовином, проценат оних који користе картице је приметно већи него у случају супермаркета, и креће се око 35 одсто, док могућност одложеног плаћања чековима користи око 13 одсто потрошача.
У Делезу кажу да је овај однос готово исти као и пре годину дана, уз миминалан пораст броја транскација картица у свим форматима.
Потрошачи у њиховим трговинским објектима највише купују животне намирнице, а поред њих, у најпродаваније производе спадају пиће, кондиторски производи и средства за личну хигијену.
У локалним продавницама начешће се купују хлеб, млеко, уље, шећер, кафа и месо, док се у хипермаркетима поред основних животних намирница, додају и средства за кућну хемију, личну хигијену.
У Делезу кажу да се поселдњих година у њиховим продавницама готово удвостручио промет артикала трговачке робне марке, јер су потрошачи стекли поверење у те производе и увидели да за мање новца могу да добију једнак квалитет.
Потрошачи у трговинским објектима компаније Мерцатор-С, најчешће се опредељују за артикле који су на снижењу, али се све чешће у корпи нађу и производи трговачке марке.
Како су Тањугу рекли у овој трговинској компанији, један од елемената олакшане куповине у малопродајним објектима Роде и Меркатора, су услови плаћања, као што је одложено плаћање чековима грађана до 210 дана.
Да је потрошачима важна контрола трошкова говори и податак о континуираном расту издатих Пика картица, која купцима омогућава и погодност одложеног плаћања до 12 рата, без камате, на цео асортиман, кажу у Меркатору.
Према подацима Привредне коморе Србије, укупан раст потрошачких цена у првом кварталу ове године, у односу на исти период претходне године, износио је 2,7 досто.
Међугодишња инфлација је наставила пад и у марту је износила 2,3 одсто, а главни дезинфлаторни фактор у наредном периоду, према процени ПКС, биће ниска домаћа тражња, док ће највећи притисак на инфлацију вршити раст регулисних цена.
Промет робе у трговини на мало, према кварталним показатељима, углавном показује раст, а једино је у марту ове године у поређењу са просеком из 2013. забележен пад промета и то за четири одсто изражен у сталним ценама.
Просечна нето зарада исплаћена у Србији у првом кварталу 2014. износила је 41.841 динар и у поређењу са просечном нето зарадом исплаћеном у истом периоду прошле године, реално је мања за 1,6 одсто.
Извор: Вечерње новости
