20. 04. 2024.

 

Србија ће ускоро добити нови правилник о здравственим и нутритивним изјавама на намирницама, којим ће се увести прецизнија правила и ова област ускладити са стандардима ЕУ, изјавио је 19. фебруара председник радне групе за израду тог прописа Иван Станковић. То ће увести ред у постављање тврдњи о користима од одређене намирнице и њеном саставу и требало би потрошачима да омогући да лакше донесу прави избор при куповини. Неке од очекиваних промена су уклањање илустрације срца које би требало да сугерише позитиван утицај намирнице на кардиоваскуларни систем, осим у случајевима када је таква тврдња одобрена на основу доказа, као и забрана ознаке "без додатог шећера" уколико производ садржи друге заслађиваче. Леа Полак из Института за јавно здравље Хрватске рекла је да је у Хрватској доста оваквих ознака морало да се мења и препоручила произвођачима из Србије да што пре почну да се усаглашавају са прописима ЕУ.

"Доношењем правилника ћемо добити ауторизоване здравствене изјаве које проистичу из међународног европског и науцног консензуса, из евалуација која је радила европска агенција за безбедност хране ЕФСА", изјавио је Станковић на радионици о декларисању намирница у оганизацији научне организације ИХИС нутриционизам.

Здравственим изјавама се сугерише да намирница има позитивне ефекте на здравље, а нутритивне изјаве дају информацију о високом или ниском садржају одређених састојака, попут витамина или соли.

Правилник је у завршној фази израде, а пре коначног доношења он ће бити стављен на јавну расправу да би стручна јавност имала прилику да достави коментаре и побољша текст, изјавио је Станковић.

Како је навео, произвођачи ће моћи да постављају само оне здравствене изјаве које се налазе на листи одобрених, коју ће Србија преузети од ЕУ, а механизам за допуњавање ове листе биће утврђен Правилником и на њему се још ради.

Представница Завода за јавно здравље Хрватске Леа Полак рекла је да је у Хрватској доста нутритивних и здравствених изјава морало да буде промењено, и препоручила произвођачима у Србији да се што пре ускладе са прописима ЕУ. Као неке од примера навела је наполитанке са заслађивачима које више не могу да носе ознаку "без додатог шћећера", као и да "наш кромпир садржи витамина ц као две јабуке, јер не постоји јасна мера колико тог витамина има у две јабуке.

Проблем са усклађивањем са овим прописима имале су и фирме из ЕУ. Оне су, наиме, до 2012. поднеле 44.000 здравствене тврдње на одобравање. ЕФСА их је на основу истог садржаја свела на 4.600, а одобрила је тек 222 којима је обухваћено 500 тврдњи са почетне листе. Како је навела Полак, неки захтеви су још на чекању, а као пример је навела изјаве о разноврсним благотворним дејствома пробиотика. Део предвиђених изјава не сме се користити, иако прелиминарни подаци студија показују да су пробиотици корисни.

Међу забрањеним тврдњама налазе се неке које се и даље могу видети на производима у Србији, попут тога да 28 грама бадема дневно доприноси одржању здравог нивоа холестерола и здравља срца, што по мишљењу ЕФСА није у довољној мери доказано.

На овсу се често могу видети тврдње о благотворним ефектима на здравље. У ЕУ се међу дозвољеним тврдњама нашла да бета глукан из овса смањује холестерол, а забрањена је изјава о томе да овас доприноси смањењу нивоа глукозе у крви.

Нови правилник ће увести јасна правила у вези са нутритивним изјавама тако што ће се тачно знати колики удео одређене материје попут витамина или масноће мора бити да би се навело да је тај производ богат или сиромашан том материјом, као и колико калорија може имати производ да би се навело да је нискоенергетски.

Ознаку ниска калоријска вредност моћи ће да понесе само производ који има до 40 калорија по 100 грама чврсте хране или 20 калорија на 100 милитара течности, а да би се навело да је намирница извор протеина потребно је да најмање 12 одсто калорија долази из протеина.

Са друге стране, неће бити могуће написати да производ не садржи додате шећере уколико је у њега додат заслађивач или било који други састојак ради постизања слађег укуса. Комплетна листа може се наћи на сајту Европске комисије.

Извор: EurActiv.rs

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS