19. 04. 2024.

Каквог ли апсурда?! У Предлогу новог закона о заштити потрошача управо је изостављен механизам основне заштите - у области потрошачких кредита. Самим тим бројне најаве званичника типа: „потрошачи ће имати исти ниво заштите као у Унији" губе сваки смисао. Оно што још више чуди јесте податак да је овај акт писан дуже од 2 године, а да се ниједном није нити наговестила могућност оваквог исхода. На бројним радионицама на ову тему, поред представника Министарства трговине и услуга, као и Народне банке Србије, управо се говорило о адекватној примени Директиве 2008/48 која регулише облат потрошачких кредита. Уз асистенцију ЗАП пројекта били смо у прилици да видимо најпризнатије европске стручњаке из ове области како би се што боље припремили за примену овог суштинског дела новог Закона.

 

Појам потрошачког кредита, из Директиве ЕУ о потрошачким кредитима,  далеко је шири од појма банкарског кредита. Потрошачи у Србији остаће потпуно незаштићени када се ради о врло широком спектру финансијских услуга.  У нашој пракси „потрошачки кредит" је синоним за наменске ванпривредне позајмице са фиксним роком, што је само један од многих појавних облика потрошачког кредита. Чињеница да се новим законом настоји обухватити широк круг уговора чијим закључењем настају односи поводом кредитирања потрошача, указује да је било неопходно да се у закону прихвати економски појам потрошачког кредита „уговор којим давалац кредита одобрава или се обавезује да потрошачу одобри кредит у виду одложеног плаћања, зајма или другог финансијског уступка". С тим у вези битно је нагласити да се одредбе односе на уговоре о потрошачком кредиту, било да је реч о отварању текућег рачуна, одобравању кеш кредита или наменског кредита (за куповину тачно одређене робе).

Поред тога, уводи се рок за одустанак, односно једнострани раскид уговора у корист потрошача, у року од 14 дана и без обавезе да наведе разлоге за своју одлуку, као и без обавезе плаћања накнаде у случају раскида. Предвиђа се и веома битна, општа обавеза даваоца кредита да потрошачу да савет о томе да ли тражени, односно понуђени кредит одговара његовим потребама и имовном стању и да га обавести о битним обележјима одређеног кредита, његовом значају за потрошача, као и о последицама дужничке доцње.

У пракси појединих банака често се ограничавало право на превремену отплату готовинских кредита, наметањем практично казнених трошкова, док се делимична превремена отплата негде чак и онемогућавала. Због тога је неопходно да се потрошачу призна право да у свако доба, у целини или делимично, измири обавезе по основу уговора о кредиту уз право на смањење укупних трошкова кредита. Новим законским решењима јасно је истакнуто да давалац кредита нема право на накнаду због превремене отплате дозвољеног прекорачења рачуна, када је та отплата извршена у складу с планом осигурања кредита, односно када превремена отплата не премашује милион динара, као и временски рок у коме потрошач има право да понови превремену отплату суме која не премашује овај износ.

Још једна битна новина је и законско решење о „повезаним кредитима", односно кредитима где је јасно утврђена намена која је унапред позната даваоцу кредита, а по правилу постоји пословна сарадња између даваоца кредита и продавца. Раскидом уговора о продаји робе, односно пружању услуга престају и обавезе из повезаног уговора о потрошачком кредиту; исто тако раскид уговора о потрошачком кредиту, на захтев потрошача, условљава раскид уговора о продаји. Овим чланом се предвиђају и права потрошача у случају несаобразности робе или услуга, као и када роба, односно услуге нису испоручене у складу са уговором о продаји робе или пружању услуга.

С обзиром да се велики број потрошачких проблема везује управо за област потрошачких кредита, усвајање Закона без прописа о потрошачким кредитима неминовно води до промене намене и самог имена: овакав Закон не може да буде закон о заштити потрошача.

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS