Док се са европског тржишта свакодневно протерују производи који садрже опасну супстанцу диметилфумарат (ДМФ) присуство овог тешког алергена у роби на тржишту Србије нико не проверава. Према нашем истраживању, овом проблематиком се за сада нико не бави, иако је прошло тачно годину дана откада је Европа и домаћим произвођачима и увозницима забранила да продају робу која садржи ову токсичну и по здравље опасну супстанцу. Словенија је отишла још даље, па је само седам дана пошто је Европска комисија дефинитивно донела ову одлуку, ургентно усвојила Уредбу по којој се забрањује роба која садржи биоцид ДМФ. Запрећена казна за произвођаче и трговце који се буду оглушили о прописе је од 2.000 до чак 42.000 евра, стоји у овој одлуци. У Србији, међутим, такве уредбе нема. У надлежним ресорима Министарства здравља и трговине, која су, према логици, требало да реагују, нису упознати са опозивом ДМФ-а, а и овог пута одговорност пребацују са једних на друге.
Редакција „Потрошача" је најпре контактирала Министарство здравља, пошто су у ЕУ многи грађани због ове супстанце имали озбиљне проблеме са кожом. Помоћница министра, др Светлана Мијатовић, рекла je да су њихове надлежности контрола предмета опште употребе, као што су посуђе, прибор, амбалажа, козметички и дувански производи, односно робе која долази у непосредан контакт са кожом. Упутила нас је на Министарство трговине.
Пре њих позвали смо и санитарну инспекцију где смо сазнали да је у припреми нови закон о здравственој исправности предмета опште употребе и поново на одговорност позвали Министарство трговине.
Будући да је Србија прошле године, негде у исто време када је афера ДМФ била топ тема у Европи, добила Закон о општој безбедности производа, било је за очекивати да је нови пропис тестиран управо на овој теми. Нарочито због тога што се делови овог закона односе баш на реаговање у ургентним ситуацијама. Уколико се на Рапексу, систему за брзо упозоравање на небезбедне производе, појави роба ризична за потрошаче, Влада је, пише у закону, дужна да реагује у року од 20 дана. Због чега то није урађено, питали смо у Министарству трговине.
- Србија је у обавези тек по приступању Европској унији. Закон о општој безбедности производа је, на неки начин, превентиван и односи се на производе који су већ на тржишту. Одговорност је на увозницима и произвођачима, а контрола на инспекцијама - рекли су нам у сектору за заштиту потрошача овог министарства, додајући да би требало проверити у Агенцији за хемикалије да ли је уопште донета одлука о забрани ДМФ-а.
У овој владиној агенција која је основана пре годину дана сазнали смо да ће питање забране ове, али и других опасних материја бити решено тек са усвајањем новог правилника о ограничењу и забрани производње, стављања у промет и коришћења одређених хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животне средине.
- Очекујемо да ће правилник бити усвојен у јуну. Контролу ће обављати у том случају и инспекције животне средине и тржишна када је реч о контроли увозника и произвођача - каже Јелена Мијатовић, стручни сарадник Агенције за хемикалије.
Колике су размере проблема ДМФ-а показују извештаји са Рапекса. У последњих неколико година непрекидно се повлаче ови артикли, а у извештајима који се објављују недељно на стотине хиљада ципела, играчака, намештаја, козметике и многих других артикала склањају се из продаје, а готово да нема земље у Европи која потрошаче није упозорила на токсичност ДМФ-а и опасности које може да изазове.
У Институту за општу и физичку хемију кажу да је ДМФ метилестар мравље киселине. У фармацији се користи за третман псоријазе.
- Друга важна примена је као антифунгално средство - биоцид за производе од коже (ципеле, ташне, каишеви и слично). Медицинска испитивања су доказала да је ДМФ алерген, који може да доведе до интензивног екцема који се дуго лечи. Нажалост, и концентрација од само 1 ппм већ може изазвати реакцију иритације коже - каже Стеван Благојевић, стручни сарадник у Институту.
Према његовим речима, почетак забране ове супстанце почео је 2006. године када је кинески произвођач Linkwise произвео новчанике у које је ставио кесице са ДМФ-ом да би спречио развој плесни. Ти производи су изазвали неколико озбиљних случајева дерматолошких реакција што је покренуло ланац забрана овог производа.
- Иначе, у земљама ЕУ коришћење ДМФ-а је забрањено још 1998. године за њихове произвођаче, а новим прописима од јануара 2009. забрањено је и да увозни производи садрже ДМФ.
Прописом 2009/251 од 17. марта 2009. земље ЕУ су потпуно забраниле сваку употребу ове супстанце изнад концентрације од 0,1 ппм. Сви производи који садрже више од 0,1 ппм ДМФ-а су повучени из употребе од 1. маја 2009 - каже Благојевић.
Он је потврдио да код нас не постоји посебан пропис који се односи на ДМФ. Закон о заштити потрошача указује на потребу да производ буде исправан, док различити правилници уводе појам „здравствене исправности". ДМФ не треба мешати са силика-гелом, супстанцом која се такође налази у кесицама и служи за апсорпцију влаге.
Силика-гел је практично неотрован, али се у ЕУ дешавало да је и у кесицама на којима је писало силика-гел пронађено присуство диметилфумарата.
