Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

140.000 опомена "Инфостан-а". Легално, а да ли је легитимно?

Према саопштењу ЈКП "Инфостан технологије ", поменуто предузеће је упутило 140.000 хиљада опомена, за неизмирена потраживања у периоду од фебруара 2018. године, па до последњег месечног рачуна.

У саопштењу се истиче, да је до маја 2018. године књижење уплата вршено на најстарије дуговање, док се од тог датума, самом уплатницом, књижи уплата на месец на који се и обрачунски период односи.

Претходни систем књижења, иако се могао дефинисати као легалан и у складу са Законом о облигационим односима, отвара питање да ли исти може бити и легитиман у односима потрошача и пружаоца комуналних услуга, будући да просечан потрошач као економски слабија страна не познаје нити је дужан да зна садржај Закона о облигационим односима. Потрошач, по добијању уплатнице за обрачунски период, сматра да је њеним плаћањем извршио уплату управо за тај месец. Међутим, када се уплата без његовог знања раскњижи на најстарији дуг, дуговање фактички не може да застари (уколико је потрошач периодично вршио уплате, без посебне назнаке за који месец плаћа). Након маја 2018, Инфостан не може да „ради шта хоће са уплатама“, односно да уплате за одређени месец раскњижава на најстарија дуговања, а како иста никада не би застарела, па је то за последицу имало слање огромног броја опомена.

Напомињемо, да се приликом достављања рачуна, на сваком месечном задужењу исказује и износ претходног дуговања и да је спорно свако потраживање које на претходно испостављеним рачунима није исказано. Такође, наглашавамо да је свако наплаћивање издавања и слања опомена потрошачу забрањено (у складу са чл. 12. ЗЗП-а), независно од тога да ли поднесак - опомену израђује адвокат или правна служба предузећа, па је самим тим и сваки трошак у вези са издавањем и слањем опомена противзаконит..

Национална организација потрошача Србије свакодневно, у комуникацији са потрошачима, евидентира, између осталог, и жалбе на услуге комуналних предузећа. Сведоци смо да су све чешће пријаве на квалитет пружених услуга, као и обрачун потрошње. С тим у вези, будући да се стално ради на ефикасности система наплате, мишљења смо да би неопходно било да се паралелно са тим унапређује и квалитет пружених услуга, као и да се јавна комунална предузећа у приговорима на њихов рад не крију иза паравана државног органа, односно имаоца јавног овлашћења који им уређују квалитет, услове пружања и цену услуге, већ да у први план ставе потрошача и задовољење општег друштвеног интереса у ком циљу су и основани.