Вести

"Саву" више не морају да пеку

Уредба о производњи и промету хлеба од брашна т-500 укинута, а у пекарама поскупљење. Страх да ће бити мање јефтинијих векни на рафу.

Више не морају да имају 40 одсто хлеба "сава" у укупној производњи, а овој векни могу сами да одређују цену и не морају да се држе границе од 46 динара. Након пуних осам година, престала је да важи Уредба о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500, што су многи пекари једва дочекали. Тако су само дан након "укидања" ових правила, подигли цене и то за пет динара.

Међу првима који су "кориговали" ову цену јесу нишке пекаре, па у многим од њих више не може да се нађе бели хлеб за 30 динара. И док у Унији пекара оправдавају овај поступак растом цене жита на тржишту, потрошачима је сумњива "случајност" да "сава" поскупи дан након што је Уредба престала да важи.

- Не постоји економска оправданост да бели хлеп поскупи, то је једноставно "лов у мутном" - каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. - Код нас има више од 250 млинова, колико ли само уђе жита на црно и брашна. Када је уредба укинута, евиденције више нема, а ни економске оправданости. Пекаре не треба да зарађују на хлебу, већ на кифлама. Срамота је да се на хлебу зарађује. Уз то, треба нагласити и да је забрањено картелско удруживање и да се они договарају око цене. До јуче је хлеб био 30 динара, а могли су фину зараду да имају на специјалном хлебу. Данас се свако бави пекарством, а најмање је квалификованих пекара.

Према речима Паповића, тржиште је слободно сада и могу да раде шта год хоће. А могу и да праве шта желе. Отуд и страх да ће пекаре понудити мање јефтиног хлеба, а више специјалних скупих векни. Потрошачи се надају да ће то регулисати тржиште.

- Мали пекари су својим начином производње, част изузецима, и неевиденцијом брашна, убили индустријско пекарство, где се тачно зна колико брашна уђе, а колико хлеба изађе - говори Паповић. - На белом хлебу пекари добро зараде, а народ највише пљачкају на специјалном хлебу.

Траже и квалитет

- Како је на тржишту већ могао да се нађе хлеб истог квалитета, чак и јефтинији у односу на прописану цену, не очекујемо да ће доћи до било каквих промена - рекао је Милош Марковић, директор маркетинга компаније "Дон дон". - Такође, уредба је обавезивала и произвођаче да произведу и ставе у промет хлеб од брашна Т-500 у одређеним количинама. Иако се у Србији генерално и даље више у исхрани користи бели хлеб, последњих година показало се да се у све већој мери траже и квалитетније врсте хлеба.

Како каже Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, произвођачка цена је била врло ниска, па је дошло до усклађивања цена. Тврди да поскупљење нема везе са укидањем уредбе, већ са тим да је пшеница "отишла" са 17 на 23 динара.

- У Нишу су имали врло ниску цену хлеба, 30 динара, а 33 динара је произвођачка цена - говори Пралица. - Цена хлеба је последица поскупљења пшенице и брашна, а све је то далеко испод 46 динара, колико је било прописано уредбом. Треба знати и да је хлеб у Србији дупло јефтинији у односу на регион. Урађена је само корекција цена и не очекујемо неко поскупљење. Свакако, ако заживи извоз пшенице за Египат, могуће да ће она и поскупети, па самим тим и хлеб. Али на то нико не може да утиче.

Секретар Удружења за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије Димитрије Ивановић каже да више није било економског оправдања за даље продужавање ове уредбе, која је донета 2010. године, на шта су указале и темељне анализе Министарства трговине.

Према речима Марка Чадежа, председника Привредне коморе Србије, укидање уредбе била је последња у низу привредничких иницијатива, коју су они заступали, а Влада прихватила.

Извор: Новости