Вести

Трећина гардеробе на тржишту има неодговарајућу декларацију

Нема индиција да је на пијаци лошија ситуација него у тржним центрима, кажу у Министарству трговине. – Ни роба угледних брендова више не подразумева квалитет.

Коначно су и званично потврђене сумње купаца да се на тржишту Србије продаје гардероба чији састав не одговара ономе што је написано на декларацији.

Више од трећине гардеробе коју је ове године контролисала тржишна инспекција није било одговарајуће обележено.

У редовној овогодишњој акцији, инспекција је урадила 535 контрола. Проверавани су подаци истакнути на ушивној етикети који се односе на податке о земљи порекла, произвођачу и поступку одржавања и чишћења. Потом су неки од узорака послати на лабораторијско испитивање сировинског састава.

– Прегледали смо много више производа, али смо издвојили оне за које смо сумњали да постоји проблем у декларисању. Лабораторијска контрола је показала да је код трећине, од 264 производа, сировински састав одступао од декларисаног, односно наведеног на етикети – рекао је за „Политику” Славиша Петковић из Одељења за усаглашеност и безбедност производа Министарства трговине.

– Желимо да и у овом сегменту заведемо ред на тржишту. Сва одговорност је на произвођачу и увознику и они морају да гарантују купцу да је сировински састав на производу тачан – изјавио је Петковић. Он је такође рекао да током анализа гардеробе нису пронађене агресивне компоненте које би изазивале алергијске реакције код људи. Неправилности које су утврђене углавном су се односиле на нетачно навођење садржаја вуне или синтетичких материјала, што је, како каже Петковић, „мањи прекршај, али ипак прекршај” за који је запрећена казна до милион динара. На наше питање, да ли је контролисана роба и у великим тржним центрима, он је рекао да су узорци узимани с различитих места на тржишту и да је покривена већина малопродаје.

– Нема индиција да је, рецимо, на пијаци лошија ситуација него у тржним центрима – одговорио је он. После ове опсежне редовне годишње контроле, тржишна инспекција поднела је 104 решења о забрани испоруке текстилних производа у вредности од око 7.000.000 динара. Такође, тржишни инспектори су поднели 71 захтев за покретање прекршајног поступка.

Петковић истиче да уколико је потрошач на основу података које је добио од трговца купио робу, за коју се током коришћења установи да не поседује та својства, он има право да се са рекламацијом обрати продавцу. Трговац је дужан да најкасније у року од 15 дана по пријему рекламације обавести потрошача о одлуци, била она поправка, замена, повраћај новца.

Иако су раније искуснији купци могли лакше да разликују памук од синтетике, више није тако. Полиестер је иначе потпуно заменио памук па купац више нема никакву шансу да препозна сировински састав робе. Али то није једини проблем у данашњој масовној производњи. Како је „Политика” раније истраживала, текстилна роба је све неквалитетнија јер произвођачи прескачу неколико важних технолошких процеса обраде материјала – што производњу појефтињује и до 30 одсто. Резултат тога је масовна појава да се гардероба, после само неколико прања превише „скупља” (за читав број) као и да боја брзо бледи. Ако, пре производње, произвођач тканину машински не доради на такозвано скупљање, имаће 15 одсто више материјала. Али, тада ће се гардероба од памука скупити много више од два до четири одсто колико је предвиђено.

Око 90 одсто материјала и гардеробе данас се производи у Кини или на Блиском истоку. Али ни роба већине угледних брендова више не подразумева квалитет. Природне тканине се поступком такозваног бомбардовања предива замењују синтетичким па чак и познаваоци материјала не могу да процене да ли је реч о памуку или полиестеру. Стручњаци су за наш лист објаснили да се ово не ради искључиво због цене. Памук, кажу, није драстично скупљи од овог вештачког материјала али је полиестер дуготрајнији, погоднији за обраду, принтове, шивење.

Извор: Политика