понедељак децембар 17 , 2018

Само је у Румунији трошак за храну већи него у Србији

 

У ЕУ на листи расхода храна је тек на трећем месту, већи део новца одлази на комуналије и превоз, показује извештај Евростата.

За храну и безалкохолна пића грађани Европске уније просечно троше тек 12,2 одсто месечног буџета, објавио је јуче Евростат анализу засновану она подацима из 2017. године.

Према овом истраживању, трошкови за храну су на трећем месту расхода домаћинстава. Европљане највише коштају месечне комуналије ( 24,2 одсто) и превоз за који издвајају више новца него на пуњење фрижидера (13 одсто).

Иако десетак држава уније, попут Немачке, Аустрије, Финске, Холандије… за храну издвајају мање од овог просека, постоје и државе у којима се на основне животне намирнице троши готово трећина укупне зараде. Последња анализа показује да је апсолутни рекордер Румунија у којој се издваја 27,8 одсто. То је уједно и једина држава ЕУ у којој се за храну даје више новца него у Србији. Према подацима Републичког завода за статистику, учешће хране и безалкохолних пића у односу на укупну финалну потрошњу домаћинстава у Србији у 2017. години износило је 24,88 одсто.

Иначе, Европска статистика је у последњих месец дана објавила још неколико извештаја који би требало да осветле проблем сиромаштва и дају слику реалног стандарда њених грађана. Међу најинтересантијим је онај који показује колико њих нема могућност да себи приушти аутомобил. У 2017. седам одсто становника ЕУ није себи могло да приушти тај „луксуз”, што је за нијансу боље него годину дана раније када је износио 7,7 одсто.

И у овом случају предњачи Румунија са 29,8 одсто становника који немају аутомобил, Бугарска ( 20,6) и Мађарска 20,1 проценат. Зато су Кипар и Малта рекордери у позитивном смислу где само 1,7 одсто укупне популације нема новца за куповину четвороточкаша.

Упоређујући ове податке са стањем у Србији домаћи сајт „Макроекономија” објавио је да нас нема у најновијој анализи Еуростата, али да постоје подаци из 2013. и 2016. године.

– Штета је што се из овог податка не могу извући чврсти закључци. Број грађана који не могу да купе ауто смањен је са 25 одсто у 2013. на 19,7 у 2016. Ово наводи да је било раста стандардна становништва. Међутим, ту су могли да делују и други фактори, попут бесцаринског увоза аутомобила из ЕУ и нижих цена возила – наводи „Макроекономија” и истиче да су по овом критеријуму „сиромашнији” од грађана Србије били становници Мађарске, Бугарске, Румуније и Турске. Подсећају да је у Мађарској удео оних који не могу да приуште аутомобил константан, док је у Румунији са 48 одсто 2008. године пао на мање од 30 одсто у прошлој години.

Извор: Политика

Consumers International

ImageНезависна глобална кампања гласа за потрошаче.

Са преко 220 организација чланица у 115 земаља.

Медији о нама

ImageMишљења, коментари...

Како нас медији коментаришу. Шта мисле о нашој организацији, шта нам предлажу, шта нам замерају

Издаваштво

ImageИздавачи и потрошачи

Овде можете преузети комплетне публикације о витаминима, сладоледима, адитивима...