субота септембар 22 , 2018

Домаћа пилетина никад јефтинија, увозимо замрзнуту из Русијеvvvvv

Немачки трговац „Метро” нуди увозни замрзнути „филе” по цени од 318,99 динара, што је у неким случајевима и дупло јефтиније од свежег филеа у домаћим радњама. На тржишту Србије појавило се и увозно замрзнуто пилеће месо из Русије, драстично јефтиније од домаћег свежег пилећег филеа.

 

Немачки трговински ланац „Метро” продаје га на акцији по цени од 318,99 динара у паковањима од 12 килограма, што је је изненадило домаће купце који свеже месо ове категорије последњих дана плаћају од 420 до 640 динара.

На питање „Политике” о каквом месу је реч и одакле им рачуница да га продају по тако ниској цени, у „Метроу” кажу да је ово, за сада, први увоз замрзнутог пилећег филеа из Русије и да су задовољни продајом.

– Присутни смо у 25 земаља у свету, што нам омогућава овакве заједничке пројекте и конкурентност у формирању цена. Конкретно, овај артикал увезли смо у сарадњи са нашом компанијом у Русији. Реч је месу произведеном по највишим стандардима, имамо све потребне дозволе и анализе квалитета – истичу у „Метроу”. Нисмо, међутим, добили одговор о којим количинама је реч, али кажу да је акцијска продаја почела 12. априла и завршава се данас.

Домаћи произвођачи пилећег меса изненађени су да је у продаји и увозна замрзнута пилетина с обзиром на то да имамо хиперпродукцију тог меса, због чега цене дуго нису биле тако ниске.

Раде Шкорић, из Заједнице живинара, каже да са ценом од 185 или 189 динара пилетине у Србији не можемо да говоримо о несташици ове врсте меса већ о хиперпродукцији. Цена филеа од 600 динара, додаје, реална је за произвођаче, а све испод тога су промоције и акцијске цене за привлачење муштерија.

– Пилетине има вишка, цене су ниске и произвођачи не знају шта ће са њом – каже наш саговорник. На питање како „Метро” замрзнуту пилетину нуди по тој цени, Шкорић каже да нема одговор, али да је то, очигледно, наша судбина и да ће „Метро” увозити тамо где нађе јефтиније, па ће доћи „Лидл” који ће наћи још јефтиније, све док не униште нашу домаћу производњу и онда ћемо имати слободно тржиште”.

– „Метро” је увезао месо из Русије зато што је јефтино. И „Лидл” каже да неће узимати ништа од наше пилетине јер наводно немамо неке стандарде – истиче Шкорић, додајући да је стање на тржишту пилећег меса врло компликовано. Трговци су, каже, ти који данас намећу услове.

У Србији послује између 15 и 20 живинарских кланица које се појављују на тржишту пилећег меса, без пијачне продаје. Конкуренција је, истиче, огромна, а цена по килограму је дупло нижа од свињетине, иако је до пре неколико година била једнака или приближна.

Један од највећих произвођача пилећег меса у Србији Петар Матијевић са 7,2 милиона пилића годишње каже да је увозна пилетина из Русије сигнал да не можемо да им извозимо домаће месо и да ћемо га увозити из Русије.

– Филе је у Русији друга или трећа категорија меса, јер они више цене батак. Код нас је прва. Ова земља улаже много у пољопривреду и сточарство и већ дуже време ми је јасно да ћемо кроз две три године ми у Русији куповати, а не они од нас – каже Матијевић за „Политику” и потврђује да је ниска цена показатељ хиперпродукције која нам не доноси корист, будући да не можемо да извозимо ни у ЕУ.

– Нама Европа не дозвољава да извозимо оно што имамо, него оно што њима треба. Рецимо, извозимо јунећу кожу, али не и месо јер ту постоје ограничења. Зашто? Ако је хигијенски исправна кожа, зашто не би било и јунеће месо – каже Матијевић. Истиче да сви страни трговински ланци који долазе у Србију матичне државе тајно субвенционишу.

– Тако ће нам уништити домаћу производњу, а ми ћемо остати и без тржишта и без посла. Већ сада не могу да извезем пилетину у Хрватску или Мађарску. Можемо у Босну, али је и тамо цена ниска због хиперпродукције. Ко може да произведене тако јефтину пилетину а да буде исплативо и произвођачу и трговцу– истиче наш саговорник.

 

Извор: Политика

Consumers International

ImageНезависна глобална кампања гласа за потрошаче.

Са преко 220 организација чланица у 115 земаља.

Медији о нама

ImageMишљења, коментари...

Како нас медији коментаришу. Шта мисле о нашој организацији, шта нам предлажу, шта нам замерају

Издаваштво

ImageИздавачи и потрошачи

Овде можете преузети комплетне публикације о витаминима, сладоледима, адитивима...