уторак април 24 , 2018

Мало статистике ...

Један од најбољих показатеља колико економски заостајемо за развијеним земљама Европе јесте и то колико новца дајемо на храну. У Србији се од укупног износа за личну потрошњу, 34,5% троши управо на храну и безалкохолна пића, док је у ЕУ то тек 12,2%.

 

Становници ЕУ највише новца, чак четвртину, троше на стан, гас, струју и воду, на шта у Србији просечно оде 17,1%. Тако је бар било прошле године, када је према последњим подацима Републичког завода за статистику, свако домаћинство у нашој земљи месечно трошило 62.275 динара у просеку.

У 2017, према подацима РЗС, осим на храну и стан и струју, грађани су трошили за транспорт 8,9% свог буџета, за одећу и обућу, као и за комуникације по 5,3%, за рекреацију и културу незнатно мање 5,2%, а за алкохолна пића и дуван 4,7%.

У земљама чланицама ЕУ, према последњим подацима Еуростата за 2016, чак 24,5% новца од укупног личног буџета сваког домаћинства одлазило је на стан, струју, гас и воду, 12,9% трошило се на транспорт, а свега 12,2% на храну и безалкохолна пића. За различите личне предмете и услуге у ЕУ су те године трошили 11,5%, на ресторане и хотеле 8,6%, а на рекреацију и културу 8,5%. На намештај и опрему трошили су 5,5% новца, на одећу и обућу 4,6%, а по 3,9% одлазило је на алкохолна пића и на здравље. Најмање новца у ЕУ троши се на комуникацију (2,5%) и образовање (1,2%).

И док према улагању у образовање не одударамо много од европског просека, оно у чему се и те како разликујемо јесу подаци о два највећа издатка – храни, с једне, и струји, води и стану, с друге стране.

Посматрајући статистику последњих пет година Србија иде лаганим кораком ка ЕУ, јер је 2013, на пример, у Србији на храну трошило 39% од укупног буџета за личну потрошњу, већ наредне 2014. направљен је велики скок који се после није поновио, јер се до краја те године у Србији за више од 3% смањила количина новца који користимо само за храну и безалкохолна пића (35,7%). У последње три године тај тренд се наставио, само успорено.

С друге стране, трошак за струју, стан, гас и воду је врло мало осцилирао. За последњих пет година у Србији се у просеку трошило на ове ставке између 16,6% (2015. године) и 17,1% (2014. и 2017. године). Јурећи европски стандард за очекивати је да наредних година и у Србији додатно скоче трошкови за становање и струју.

Уосталом, да нас то неминовно очекује показала је и рачуница коју је приликом последњег поскупљења струје октобра прошле године извело Министарство рударства и енергетике, а према ком Србија и после поскупљења остаје држава са убедљиво најнижом ценом електричне енергије у Европи.

Струја је, према рачуници ресорног Министарства, у Србији јефтинија 19% него у Македонији, 20% него у Албанији, а чак 31% него у Црној Гори. У Хрватској је, на пример, струја дупло скупља него код нас.

Међутим, судећи према земљама ЕУ, поскупљење струје и мање трошења новца на храну значиће да наша земља напредује, односно да стандард расте. Јер, у свету тренутно велики новац на храну, више од 40% буџета, троше у Камеруну, Пакистану, Алжиру, у Европи за храну понајвише издвајају Грци, више од 16%, Французи 13,2%, Италијани 14,2%, Немци 10,9%, док издаци за храну у Великој Британији у просеку износе 9,1% укупног кућног буџета.

 

Извор: еКапија

Consumers International

ImageНезависна глобална кампања гласа за потрошаче.

Са преко 220 организација чланица у 115 земаља.

Медији о нама

ImageMишљења, коментари...

Како нас медији коментаришу. Шта мисле о нашој организацији, шта нам предлажу, шта нам замерају

Издаваштво

ImageИздавачи и потрошачи

Овде можете преузети комплетне публикације о витаминима, сладоледима, адитивима...