Занимљив пресек навика и могућности свих нас који свакодневно идемо у продавнице. Куповна моћ у Србији је благо порасла у односу на претходну годину, показује индеџ поверења потрошача који је ове године достигао највећу вредност од када се мери у Србији. Упркос томе, месечни издаци за куповину хране су у паду и, у односу на Европу, и даље доста нижи, показује истраживање компаније Ниелсен Србија.
Порасту куповне моћи су знатно допринели пад инфлације на 4 одсто и пад стопе незапослености на 13,6 одсто. Ипак, просечна нето зарада износи 47.814 динара, што је за 2,9 одсто мање у дносу на претходну годину.
Истраживање даље показује да је БДП у првом кварталу 2017. године у порасту од 1 одсто у односу на претходну годину, као и да спољни дуг износи 24,9 милијарде евра (69.2% БДП-а).
Урађен је и Индекс поверења потрошача који је индикатор "расположења" или става потрошача према тренутној економској ситуацији, а он показује да је дошло до раста поверења потрошача. На питање каква ће ситуација на тржишту бити у наредних 12 месеци 78 одсто испитаника је одговорило да неће бити тако добра или да ће бити лоша, али уз смањен проценат, у односу на прошлу годину, оних који мисле да ће бити лоша. Своју финансијску ситуацију у наредних 12 месеци 55 одсто испитаника процењује као не тако добру или лошу, али уз видно годишње повећање процента ( 38%) који прогнозирају своју финансијску ситуацију као добру.
Иако се резултати могу чинити не тако позитивни, заправо је уочљива тенденција позитивног раста и, од када се мери у Србији, индекс потрошача има највећу вредност. Компаративно гледано, у свету тај индекс износи 104 поен, у Европи 85, а у Србији 69 поена.
МАЊИ МЕСЕЧНИ ИЗДАЦИ ЗА КУПОВИНУ СВЕЖЕ ХРАНЕ
Просечна месечна потрошња на храну, кућне потрепштине и хигијену износи 28.179 динара (229 евра), што је 79 евра мање од европског просека. Просечна месечна потрошња на свежу храну износи 14.352 динара, што у односу на прошлу годину (16.995) представља драстично смањење.
Потрошачи запажају тренд поксупљења цена, па тако 69 одсто њих сматра да су оне растуће, а 31 одсто да су стабилне. Решење проналазе у томе што активно траже прозводе који су на акцији (47 одсто), купују само неопходно и смањују куповину луксузних производа (40 одсто) и генерално купују мање (30%одсто). Тада се најмање купују детерџенти за веш и средства за чишћење домаћинства, свеже и живинско месо, риба и морски плодови. Без обзира на раст цена, грађани не пазаре ништа мање кафу/чај и слане грицкалице.
Готово трећина испитаника (27%) посећује радње са циљем да допуни своје залихе производима за домаћинство између редовних великих куповина. Међутим, та куповна мисија је у паду у односу на претходну годину, док су куповина због припремања хране (18%) и редовна велика куповина (12%) у порасту.
Највише купују жене и то у супермаркетима.
СВЕСТ О ЦЕНАМА РАСТЕ ТОКОМ ВРЕМЕНА
Продавци се варају ако мисле да купци не прате цене намирница које купују јер је број купаца који мисле да знају цене свих производа у порасту. Један од најучесталијих одговора трговаца и начина на који покушавају да придобију нове и задрже старе купце су промоције производа. С друге стране, два доминантна блока купаца су они који купују на промоцијама једино ако им се заиста свиђа робна марка и они који ретко мењају радње, али активно траже промоције док купују.
Тек сваки десети купац мења радњу услед бољих промоција.
Извор: Телеграф
