понедељак октобар 23 , 2017

Лажни футошки купус на пијацама

Због честих злоупотреба, произвођачи из Футога покренули су акцију обележавања продајних места, приколица чак и кућа људи који продају оригиналне производе.

У Србији тренутно има 40 пољопривредних и прехрамбених производа са заштићеним географским пореклом. Али дугачак списак производа којим се поносимо, и на чији извоз рачунамо, практично је слово на папиру. Свега седам произвођача, односно корисника, ушло је у поступак добијања сертификата и има право да на производу истакне ознаку која доноси већу зараду.

Дo сaдa су маркице издате само овлашћеним корисницима за производе – футошки свeжи и кисeли купуса, лeскoвaчки дoмaћи ajвaр, фрушкогорски липов мед, хомољски крављи сир, качерски мед и пиротски качкаваљ од крављег млека.

Према информацијама из Министарства пољопривреде, само они сваки појединачан производ имају право да обележе ознаком: „контролисано име порекла” или „контролисана географска ознака”. Остали произвођачи, чак иако су из тог региона и праве квалитетан производ, немају начин да то докажу купцима нити могућност да користе ознаку.

По тврдњи представника Удружења „Футошки купус”, све је више оних који обмањују купце и рекламирају и продају производе неодговарајућег квалитета као квалитетне са популарном географском одредницом. То се може видети и ових дана на пијацама у Србији, футоски купус на тезге стиже најраније крајем августа, тако да све што се купцима сада нуди под тим називом или је хибридни или увозни купус.

– До злоупотреба долази због додате вредности коју ови производи имају. Потрошачи знају да је, рецимо, купус из Футога квалитетан, не треба му реклама – каже Урош Пуача, из овог удружења, додајући да је код свих 45 чланова тог удружења производња контролисана. Око 70 одсто купуса откупљује једини сертификовани прерађивач, остало се продаје углавном на кванташким пијацама у Новом Саду и Београду или у Футогу, на продајним местима. Ове године баш због честих злоупотреба, произвођачи су покренули акцију да се обележе продајна места, приколице чак и куће људи који продају оригинални футошки купус. Проблем је, каже, што се на свеже производе не стављају маркице и то отвара широке могућности за преваре.

Међутим, највећа злоупотреба географског порекла је када се под популарним именом продају производи који уопште не потичу из тог краја. Тада штету трпе и потрошачи и произвођачи.

– У свим долинама река у Србији успева сорта футошког купуса. Мешају га и са црвеним, али то није производ који се тако може звати. Футошки купус је само онај из Футога, сертификован и контролисан – објашњава наш саговорник.

У Министарству пољопривреде кажу да произвођачи или продавци који користе рeгистрoвaнo имe пoрeклa или географске ознаке, а немају статус овлашћеног корисника, крше закон. Маркице су гарант потрошачима да је, рецимо, купус обележен контролном маркицом футошки купус, да долази са тог подручја и да има специфичан квалитет у складу са спецификацијом производа. Контролне маркице за пољопривредне и прехрамбене производе (осим вина и jaких aлкoхoлних пићa) имају одређени ниво заштите од фалсификовања. Свака има јединствен серијски број на основу кога се успоставља поуздан систем следљивости у процесу производње и промета.

 

Ускоро маркица за још пет производа

У Министарству пољопривреде кажу да су у пoступку кoнтрoлe и сертификације и прoизвoђaчи ариљске мaлине, сjeничког крaвљег сира, сјеничке јагњетине, ђердапског меда и врбичког белог лука.

Најављено је да ће у поступак ући и произвођачи хомољског меда, облачинке и сремског кулена.

– Тек када буду сeртификoвaли свojу прoизвoдњу, прoизвoђaчи кojи имajу стaтус oвлaшћeнoг кoрисникa стичу услoв зa oбeлeжaвaњe свojих прoизвoдa кoнтрoлним мaркицaмa – наводе у овом министарству, додајући да желе да укључе што већи број произвођача у процес производње производа који носе неку од ознака географског порекла. Постоје подстицаји за оне који намеравају да покрену поступак сертификације, а предвиђен је и буџет зa нaбaвку контролних маркицa.

 

Извор: Политика

Consumers International

ImageНезависна глобална кампања гласа за потрошаче.

Са преко 220 организација чланица у 115 земаља.

Медији о нама

ImageMишљења, коментари...

Како нас медији коментаришу. Шта мисле о нашој организацији, шта нам предлажу, шта нам замерају

Издаваштво

ImageИздавачи и потрошачи

Овде можете преузети комплетне публикације о витаминима, сладоледима, адитивима...