Како кажу у овој компанији, желе да уђу у све градове који се развијају, а Београд није изузетак.
Желимо да будемо у свим градовима који се развијају и гледају у будућност. Београд по томе није изузетак, али у овом тренутку немамо конкретан план за долазак, кажу за „Политику” у „Уберу”, компанији која нуди такси превоз путем апликације, где се вожња заказује и плаћа преко мобилног телефона.
Вожња је, према подацима из Хрватске где „Убер” већ функционише, јефтинија од градског таксија око 25 одсто.
Највећи отпор овој врсти конкуренције пружају регуларни таксисти, а тако је у Хрватској од доласка „Убера”. Пре неколико дана генерални штрајк је окупио такси превознике из свих крајева Хрватске, а јединствен захтев је да се спроводи Закон о превозу у друмском саобраћају по коме „Убер” наводно послује незаконито.
Према писању појединих хрватских медија таксистима изгледа више смета то што за „Убер” у Хрватској већ ради пет хиљада возача. Њихове услуге су само у овој години користили туристи из чак 118 земаља. Саопштењем се убрзо огласио и „Убер” напомињући да су у преговорима са представницима власти како би била донета нова регулатива која штити права потрошача на избор.
Иако га називају „такси за плићи џеп” „Убер” је у ствари само посредник. Апликација на смартфону корисницима омогућава да вожњу наруче и плате (односно понуде и наплате) безготовински из саме апликације, повезане са платном картицоm. Најјефтинија и у свету најпопуларнија варијанта је „Уберпоп”, у којој скоро свако може да буде возач, али она је наишла и на највише контроверзи и правних препрека. У Хрватску је стигао као „Уберикс” тако што упошљава професионалне превознике који плаћају порез као предузетници, што је начин на који би по закону могао да ради и у Србији.
Стручњаци за ИТ право тврде да је „Убер” у ствари услуга информационог друштва, јер представља посреднички систем између оних који желе вожњу и оних који је пружају, због чега им и не треба дозвола. Он наплаћује услуге посредовања, али није дужан да плаћа порез, јер и није порески обвезник, кажу стручњаци.
Како је наш лист раније пренео ово су на неки начин потврдили и представници ове компаније коментаришући могући долазак у Србију. Наводно, њихов долазак на наше тржиште могао би једноставно да се убрза тако што би наши грађани показали интересовање тако што преузели апликацију, наводно бар 10.000 пута, и пријавили се на листу чекања за прву вожњу.
