Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Скупа храна и због монопола ("Блиц", 30.10.2008.)

Скупа храна и због монопола

И поред великог појефтињења горива, произвођачи и трговци у Србији не размишљају о снижавању цена хране. Као разлог наводе пад динара, али и поскупљење струје, гаса и других компоненти. Барел нафте на светском тржишту ових дана износи само 40 одсто вредности барела нафте од 11. јула када је имао рекордну цену од 147,2 долара. Ни то није утицало да грађани купују производе по реално нижим ценама.

Како недостатак конкуренције и монополско понашање државе, произвођача и трговаца утиче на цене види се по кретању цена енергената. Барел нафте је јуна прошле године на светском тржишту коштао 67 долара, средњи курс долара износио је 61,22 динара, а цена бензина код нас је износила 82,50, а дизела 67,30 динара по литру. Протеклих недеља цена барела нафте на светском тржишту имала је силазну путању. Тако се барел нафте пре три дана плаћао само 57 долара уместо 147 долара колико је коштао у јулу. У међувремену је средњи курс долара ојачао, па је у моменту када је рађен последњи пресек цена деривата долар износио 64,92 динара. По тим ценама стручњаци су израчунали да је реално да грађани за литар бензина уместо 96,75 издвајају 89,27, а да литар дизела уместо 81,67 плаћају 73,46 динара

Тако је испало да су нове цене горива за око седам динара више у односу на цене од јуна 2007. године, када је барел нафте био скупљи за пет и више долара, а долар слабији за 3,70 динара. Којом су рачуницом стручњаци дошли од нових „реалних" цена деривата у Србији, не зна се.

- То само указује на монопол државе над ценама горива. Када је цена нафте на светском тржишту почела да скаче, ми смо од државе тражили да смањи ПДВ и акцизе, што је око 52 одсто од укупне цене горива, а што је чиста зарада државе. Сада када је цена нафте почела да пада, држава се поново уплашила да ће на тој цени изгубити, па да би напунили буџет, они су одлучили да акцизе на бензин подигну за четири динара. Значи, поново је на снагу ступио синдром „Дафине" који гласи: ајде да народу извучемо и последње паре - каже Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије, и напомиње да је када је у питању нафта, држава чист монополиста од чијег понашања зависе крајњи потрошачи.

Иста је ситуација и са тржиштем хране, јер су у периоду кад је цена нафте скакала произвођачи подизали цене. Насупрот томе, када су цене горива почеле да падају, ником није пало на памет да то исто уради и са ценама хране. Тако имамо ситуацију да у односу на јун 2007. године данас хлеб плаћамо 110 одсто више, млеко је скупље за 20, бели сир за 51, уље за 53, а чоколада за 14 одсто.

- Све је то већ виђено, што само показује колика нелогичност влада на тржишту Србије, које је затворено и препуно монополског понашања. Да није тако, произвођачи и трговци би већ оборили цене. Овако, они користе претходна поскупљења горива за шпекулације и екстразараде. Сада им додатно иде наруку то што је евро скочио, па уместо појефтињења можемо очекивати поскупљења, све под изговором слабљења динара - каже Паповић.

Да ниже цене горива неће утицати на појефтињење хране сматра и Владана Хамовић из Института за економику пољопривреде, и то због константног слабљења динара који се бележи последњих неколико дана.

- До сада је свако поскупљење хране правдано скакањем цена сировине и горива, па би било логично да сада када цена горива пада, и храна појефтини. С друге стране, много тога код нас се везује за евро, а како последњих дана динар слаби, сада вероватно многи произвођачи размишљају по којој цени ће убудуће куповати робу из увоза која им је неопходна за производњу, тако да управо курс евра поништава пад цена горива због чега не треба очекивати пад цена хране - каже Хамовићева.

С друге стране, Милан Простран, секретар за аграр у Привредној комори Србије, објашњава да је без обзира на пад цена горива сада нереално очекивати и већи пад цена хране јер је оно што ми сада једемо произведено када су цене инпута биле јако високе.

- Када то кажем, мислим на месо, млеко, јаја, јер осим високе цене горива, у ову производњу урачуната је и скупа сточна храна. Сада је цена горива у паду, а пале су цене и сојине сачме, кукуруза, тако да тренутно можемо очекивати само смиривање цена, а њихов пад тек крајем ове или почетком следеће године. Међутим, и то је велико питање, с обзиром на то да је гас од 15. октобра поскупео за око 30 одсто, па се веома лако може десити да се ниже цене горива и сировина компензују кроз цену гаса, односно да нове цене гаса неутралишу појефтињење ова два инпута - каже Простран.

Промене у цени хране

Artikal

Jun 2007. Decembar 2007. Mart 2008. Oktobar 2008.
Hleb 0,5 kg 18 30 30 38
Brašno 1 kg 35,90 52,50 52,50 50,90
Mleko 1 l 62,90 73,50 73,50 75,90
Jogurt 1 l 74,90 77 84 84
Sir beli 1 kg 285,90 424,90 433,30 433,30
Piletina 1 kg 159,90 199,90 219,90 219,90
Junetina 1 kg 429,90 429,90 462,90 566,90
Svinjetina 1 kg 272,90 314,90 329,90 515,90
Parizer 0,5 kg 111,90 126,45 134,90 149,90
Šunka 0,5 kg 240,45 229,95 244,35 314,95
Kafa 1 kg 575 575 610
Ulje 1 l 75,90 111,50 111,50 116,50
Plazma keks 150 g 62,90 69,50 70,30 70,30
Mlečna čokolada 100 g 73,90 76,90 76,90 84,60

 

"Блиц", 30.10.2008.