понедељак децембар 17 , 2018

"Просечан рачун је 450 РСД, то је наш проблем, а Лидл..."

Лидл ће у прво време по доласку у Србију вероватно држати политику нижих цена, али ће се утопити у сивило српског тржишта, оцена је стручњака за трговину.

О томе да ли би долазак Лидла у Србију, како је то годинама најављивано, требало да утиче на повећање конкуренције и смањење цена у Србији, у Јутру Прве ТВ разговарали су Жарко Малиновић, секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије, Горан Радосављевић, професора ФЕФА факултета, и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Паповић је казао да жели да верује да ће почетак пословања Лидла у Србији, који је најављен за крај ове године, утицати на смањење цена, али и додао да се то очекивало и од других трговинских ланаца који су овде дошли па су се врло брзо уклопили у сивило и били принуђени да прихвате овдашња правила игре.

“Овде су марже велике, а имамо и прикривене марже кроз акције, место на рафу, улиставање, бар-код… То су све трошкови које произвођачи плаћају трговцу. Подсећам да је ЕУ донела директиву о заштити произвођача у односу на трговце, а овде код нас нема отвореног тржишта. Имате власнике трговина који су власници и производње хране”, навео је Паповић.

Малиновић је, међутим, истакао да прича о високим маржама не стоји и навео да је просечна маржа у малопродаји на прехрамбене производе осам одсто, а да скривене марже не постоје.

“То су трошкови који су присутни у трговини и на већини страних тржишта, нису их Срби измислили и нису значајни, мањи су од 15 одсто прихода трговца”, навео је он.

Радосављевић наглашава да Лидл има различите ценовне политике у Великој Британији, Холандији и Немачкој. “Нису марже исте, Лидл ће се уклопити у ситуацију на тржишту Србије кад дођу до неког тржишног учешћа од 7-8 одсто.”

На питање колике су заисте марже трговаца у Србији, Радосављевић је казао да бруто марже иду од 5 до 27 одсто, у зависности да ли је реч о трговцу који има само хипермаркете или и мале радње.

Малиновић истиче да маржа зависи од врсте производа. “На прехрамбене производе су мање јер имамо ниску куповну моћ. Профитна стопа у трговини је најнижа у Србији и износи 3,5 одсто. То је наша туга.”

Паповић на то каже да сви знају шта је двојно књиговодство и шта је оно што је исказано, а прикривени трошкови се тако не књиже. "Када је инспекција последњи пут проверавала?”, упитао је.

Радосављевић каже да је чињеница да је Лидл у немачкој јефтинији од српских трговина, али са друге стране овде је био трећи по величини трговац Интермарше, који није издржао на тржишту. “Имали су ниску маржу, али купци једноставно нису куповали тамо.”

Додаје да простора за смањење маржи има, али је обрт и даље мали. Сматра да ће долазак Лидла ипак нешто мало променити на тржишту, али и да је обрт у Србији мали.

Малиновић је казао да у Србији има много субјеката у ланцу снабдевања, да се лоше управља залихама, а просечан рачун је 450 динара, и то је наш проблем.

Извор: Б92

Consumers International

ImageНезависна глобална кампања гласа за потрошаче.

Са преко 220 организација чланица у 115 земаља.

Медији о нама

ImageMишљења, коментари...

Како нас медији коментаришу. Шта мисле о нашој организацији, шта нам предлажу, шта нам замерају

Издаваштво

ImageИздавачи и потрошачи

Овде можете преузети комплетне публикације о витаминима, сладоледима, адитивима...