понедељак децембар 17 , 2018

Ступио на снагу нови Правилник о декларисању намирница

Нови Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране на снази је од 15. јуна, а потрошачима је важно да знају правилно да читају декларације. Сви производи на тржишту биће означени на исти начин и имаће усаглашен начин пружања информација.


Менаџер регулаторних и научних послова за регион компаније Нестле Адриатик Драгана Стикић и нутриционисткиња исте компаније Кораљка Новина Бркић кажу да је Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране ступио на снагу у марту 2017, а примењује се на територији Републике Србије од 15. јуна ове године. Пропис је донет како би се обезбедио висок ниво заштите здравља и интереса потрошача, поједноставила правила о означавању хране, јасно и читљиво означили и били доступни подаци који повезују исхрану и здрав начин живота, чиме се омогућује избор хране који одговара прехрамбеним потребама.

Правилник је усаглашен са релевантном ЕУ Регулативом о информацијама које се односе на храну, а које су доступне потрошачима на етикетама, пратећим материјалима или на друге начине.

„За потрошаче, јединствена правила су врло значајна. Сви производи на тржишту биће означени на исти начин, а пружање информација на декларацијама биће усаглашено, па ће се од сада табела са  нутритивним подацима о производу наћи и на оним производима који је раније нису садржали. На овај начин, потрошачима се омогућује потпуна обавештеност, право на здравији избор и бригу о себи и својим породицама“, каже Драгана Стикић.

Правилник обавезује произвођаче да потрошачима пруже нутритивне информације о садржају 100 грама, односно 100 милилитара производа. С друге стране, неки произвођачи иду и корак испред, те потрошаче информише и о нутритивним вредностима порције, као и о проценту референтног уноса енергије, масти, засићених масних киселина, угљених хидрата, шећера, протеина и соли.

„Со у производима није само кухињска. Важно је знати да се информација о садржају соли у оквиру нутритивне декларације не односи искључиво на додату кухињску со. Со која се декларише у нутритивној табели последица је присутног натријума, који може да долази из различитих извора као што су поврће, МСГ (моносодиум глутамате), кухињска со и слично. Зато на декларацији често може да се нађе одређена вредност соли и потрошачи могу да помисле да је кухињска со додата у производ, иако заправо није и нема је на листи састојака. Захваљујући присуству натријума, потрошачима се таква информација представља као еквивалент соли, јер је со и његова употреба потрошачима ближи појам од натријума, који се раније наводио“, објашњава Кораљка Новина-Бркић.

Рок трајања

„Правилником је прописано да се рок трајања наводи речима „Најбоље употребити до” када је датум у формату дан, месец и година, односно „Најбоље употребити до краја” тамо где се наводи месец и година и такав производ најбоље је употребити до краја наведеног месеца. Код хране која је са микробиолошког становишта брзо кварљива, као што су свеже месо или млечни производи, и која после краћег временског периода може да представља непосредну опасност за здравље, рок трајања наводи се речима: „Употребљиво до”. Стога, „Најбоље употребити до“ и „Најбоље употребити до краја“ је препоручени датум употребе и односи се на квалитет хране, односно датум до којег храна задржава очекивани квалитет када је у питању укус и текстура, под одговарајућим условима чувања и складиштења, док се датум „Употребљиво до“ односи на безбедност хране, и после тог датума храну не би требало конзумирати“, додају Стикић и Новина Бркић.


Информација о томе да ли производ садржи алергене попут млека, јаја, глутена, рибе, соје, сусама, слачице, од великог је значаја за групу потрошача који су склони алергијама или нетолерантни на одређене састојке хране. Сада су и та правила уједначена и произвођачи су у обавези да посебним фонтом означе састојке који изазивају алергије или интолеранције у оквиру списка састојака, како би ова осетљива група потрошача лако могла да их уочи и на основу те информације одлучи да ли ће и у којој мери конзумирати производ.

„Оно на шта правилник не обавезује произвођаче је информација о могућем присуству састојака који изазивају алергије, коју одговорни произвођачи наводе добровољно, као додатну информацију потрошачима са алергијама, уколико је њихово присуство технички неизбежно у свим фазама производње и прераде“, напомиње Стикић.

Састојци се декларишу тако што се ређају по количини у којој су коришћени у тренутку производње и то по опадајућем редоследу. Дакле, први састојак је онај којег има највише, док се они којих су у производу заступљени у количини мањој од два одсто наводе на крају списка састојака.

 

Извор: Дневник

 

 

 


Consumers International

ImageНезависна глобална кампања гласа за потрошаче.

Са преко 220 организација чланица у 115 земаља.

Медији о нама

ImageMишљења, коментари...

Како нас медији коментаришу. Шта мисле о нашој организацији, шта нам предлажу, шта нам замерају

Издаваштво

ImageИздавачи и потрошачи

Овде можете преузети комплетне публикације о витаминима, сладоледима, адитивима...