субота август 18 , 2018

За празнике купујемо 40 одсто више хране него обично

Половина хране која се припреми за празнике заврши у контејнерима, каже Горан Паповић, председник НОПС-а.



Пред велике празнике у Србији се купује, у просеку и до 40 одсто више намирница него иначе, процењују стручњаци, а та храна се углавном баца, мада би добро дошла онима чији је тањир празан, а, кад прођу славља и онима који су се задужили да би напунили свечану трпезу.

Колико домаћинства баце вишка хране, коју купе пред Нове године, Божић, славе... тешко је прецизно рећи, али сигурно половина заврши у контејнерима, каже за Танјуг председник Националне организације потрошача Србије, Горан Паповић.

Вишак хране се, на жалост, баца, а на улицама још увек има оних који преврћу по контејнерима, подсећа Паповић и констатује да у бацању хране још увек предњаче земље бивше Југославије, а не заостају ни Бугари, Турци, Албанци...

Саветник у Етнографском музеју у Београду Милош Матић каже да одговор на ову појаву лежи и у навикама и природи људи овог поднебља. „У друштвено-економском смислу, употреба велике количине хране у церемонијалним ситуацијама у суштини представља симбол богатства, благостања породице или појединца, али уједно означава да су појединац или породица равноправан члан друштва, способан и за све друге улоге које друштвени систем и култура намећу у свакодневном животу”, образложе културолошки образац Матић .

Како је додао, у таквим ситуацијама набављају се велике количине хране јер то појединцу или породици омогућава да, кроз то што ће нахранити што већи број људи, уједно и успостави или учврсти што већи број друштвених веза. „С друге стране, није спорно и да недавна ратно-кризна друштвена искуства, нарочито код старијих људи, појачавају потребу за обезбеђивањем залиха хране”, наводи он и уз констатацију да у свакодневним набавкама нема претеривања, али да их има у време свадби, слава, рођендана, Божића Нове године...

Поред тога што у нашој култури пуна трпеза знак добродошлице и поштовања празника, Горан Паповић проблем вишка и бацања хране у земљи у којој има и гладних посматра и из другог угла, такође културолошког- да је наше људе често срамота да купују, рецимо, две шницле.„ Њих бисмо сигурно појелии, а не да 'кољемо вола' због две шницле”, каже он.

Да би бацали што мање хране, која је иначе главна ставка у готово свим кућним буџетима у Србији, он поред рационалних куповина саветује и потрошаче да купују и дуготрајне намирнице, а не оне са кратким роком трајања, те да купују храну у мањим паковањима.

Када је реч о вишковима хране који се бацају, не мале киличине бацају и ресторани, а њихови власници су при том веома заинтересовани да их донирају.

Директор Удружења хотелијера и ресторана у Србији (ХОРЕС) Георги Генов каже да годишње један ресторан у просеку не искористи око пет одсто хране који је припремио, а према процени ХОРЕС-а, у Србији је регистровано око 13.000 ресторана, а у Београду између 350 и 400, не рачунајући друге угоститељске објекте. „Проблем је како је дистрибуирати тај вишак. Када су у питању сендвичи, то није проблем, али када је реч о другој храни мора да се провери њена исправност и да се спакује у адекватне посуде, у којима ће се диструбуирати”, образложио је он.

Удружење угоститеља Београда је пре пет година покренуло иницијативу да се организује шира акција давања вишка хране, али проблем је што се ниједна компанија или удружење не баве преузимањем хране од ресторана и достављањем онима којима је потребна, рекао је Генов.


Извор: Танјуг

Consumers International

ImageНезависна глобална кампања гласа за потрошаче.

Са преко 220 организација чланица у 115 земаља.

Медији о нама

ImageMишљења, коментари...

Како нас медији коментаришу. Шта мисле о нашој организацији, шта нам предлажу, шта нам замерају

Издаваштво

ImageИздавачи и потрошачи

Овде можете преузети комплетне публикације о витаминима, сладоледима, адитивима...